Ne ulazeći u motivacioju autora za pisanje ovog teksta, moram priznati da je isti niskim udarcima ružno "izudarao", Voju bez petlje.
Činjenica je da ovaj ima slab pleksus (za razliku od junačkih grudi) i da ga svako "mlati" kako mu se prohte.
Medjutim autor je ružno uvredio ovce, kada je Srblje proglasio stokom sitnog zuba.
Ne čekaju ovi kao ovca noža, već mudro kalkulišu kako se zavući u mišje rupe, iz kojih potiho pište na hijene koje trgaju srpsku lešinu. Inače podržavaju svoje junake svih provijencija, u kapitulanskom odnosu prema Imperiji.
Historija i sadašnjost nas uči da svi lešinari podviju rep kada naidju na primeren otpor žrtve.
Imperija napr. "cvili" kako je neće "pustiti iz zagrljaja" talibani i pokušava ih svim silama (bezuspešno) potkupiti.
Ne mislim da bi i Srblji trebali biti bombe, ali je ružno što napune gaće svaki put kada samo čuju reč Imperija.

Već nekoliko godina u svakom društvu u kome se nađem a i par puta u dosadašnjim komentarima na ovom sajtu spominjem SOFA sporazum o kome sam sasvim slučajnu načuo čim je potpisan 2006.Mislim da su ga jedini tada pobliže objasnili Lazanski i Drecun ali mi nemojte verovati 100%.Elem jedva čekam da nam mečka definitivno zakuca pa da vidimo onda hoćemo li i tada kolektivno ćutati i praviti se toše i hoće li se naš vrli prvi g-din čuperak i dalje kočoperiti i nuditi poziciju na kojoj je.

Drugim rečima - ovo gmizanje ka NATO paktu je u stvari delo V. Koštunice tako da se sadašnja vlast bavi samo kontrolom štete i nema Bog zna kakve manevarske mogućnosti.Autor nam poručuje da vlasti možemo ponešto i da verujemo, ali opoziciji ni slučajno jer su to trojanski konji "stranih centara moći". Kao što reče Ilija Čvorović - "sve je suprotno od onog što izgleda da jeste".

Nije opet "Koštunica najviše kriv", ali bogami nije ni "najviše prav" i nevin kao što ga pokušavaju prikazati njegovi verni i slepi fanovi. Ovo nije nikakava amnestija aktuelne vlasti i ne znam zašto pojedinci ovde stalno pokušavaju da imputiraju tu tezu čim im se takne u "ikonu" zvanu VK. Ovo je dobra, ali sumorna analiza naše stvarnosti i dubine naše propasti koja je mnogo radikalnija od podele na tzv. "vlast" i tzv. "opoziciju".

Odmah se Srbi podele na pro i anti-Kostunice, pro i anti Radikala itd. itd. A dok se Srbi svadjaju ko je najveci izdajnik, neo-fasisticki NATO zalazi sve dublje u "nezavisnu Srbiju".

Jasno je da su logika sile i siledzije da sto zrtva vise puzi, vise je siledzija sutira. Al' tesko je to srpskim politickim genijalcima da shvate.

Vrlo prosto- nema nevinih! To članak veoma lepo elaboriše. Tek onda kad se izađe iz laži, mogu nastupiti neke suštinske promene. Ovaj narod kokošjeg pamćenja treba svaki dan podsećati na sporazum SOFA s NATO-om za koji je odgovoran veliki 'nacionalista' neobavešteni. Svaka čast za fusnotu 5, koja stavlja radikalnu stranku tamo gde im je i mesto, između teške retorike za pokazivanje i kuloarskih dogovora u skupštini, kad nema kamera.

Hajde da se ogranicimo na cinjenice. Sve navedene cinjenice su tacne. E sad, zakljucci na osnovu tih cinjenica mogu biti problematicni.
1. Srbija radi svoje bezbednosti treba da udje u NATO. Ko je inace ugrozava? Zapravo samo NATO tj Zapad podrzavajuci i podbadajuci nacionalne manjine ili susede Srbije.
2. Trgovina - udjemo u NATO date nam Srpsku i Kosovo, Srbi se vrate u Hrvatsku. Da je to bilo moguce mi bi vec bili u NATO. NATO je morao nesto da obeca i drugima - za tu trgovinu skoro da nema mesta pa ostaje opet "udjimo u NATO da nam ostave jug Srbije, Sandzak i Vojvodinu". Jedina korist je izbeci stetu.
3. Jasnu politiku prema NATO nema jos ni Rusija i sama pokusavajuci da trguje. Svet se ubrzano menja. Imperija SAD (i Zapada) dugorocno (cak i srednjerocno) gubi moc. Pitanje je da li ce EU u ovom obliku uopste opstati, gde ce biti nove "linije podele" u svetu i kakva ce i u kojoj meri ta podela biti. Srbija u tom smislu i ne moze da ima definisanu politiku. Cak ni Zapad je nema.

Analizirajmo malo pažljivije rečenicu: 'Nevolja sa ovim problemom... je što zagovarači i opnoneti ne znaju kako sprovesti ovu ideju' . Misli se na ulazak u Nato pakt. Sa jedne strane je razumljivo šta autor misli kada kaže da zagovarači ne znaju kako da učlane Srbiju u Nato (podrazumeva se otpor naroda). Sa druge strane, nije razumljivo šta to 'ne znaju da učine' oni koji se protive učlanjenu? Zaista, šta?! Ne treba da učine – ništa. Nismo u Natou i time smo zadovoljni. Ne činimo ništa. Autor na ovaj način potpuno veštački i izjednačava ova dva stava, i time zapravo relativizuje većinsko anti-nato raspoloželje u zemlji. Kao da nas, tobože, i jednih i drugih ima u istom borju ali smo, eto, i jedni i drugi nesposobni da se artikulišemo naše stavove. Ne ne, dragi gospodine, nije to niukom slučaju isto. Srbija ne voli, ne želi i neće Nato. To je cela istina. Kao što je i istina zapravo pravo pitanje: kako da ugurate zemlju u taj zlosrećni savez PROTIV volje ogromne većine njenih stanovnika?

Ako sve stranke u skupštini imaju trojanske konje, novi sastav skupštine mora sadržati samo neke druge, nove stranke. To je matematičko, teoretsko rešenje problema.

Inžinjersko, praktično rešenje zahteva malo rada.

Prvo, nađite neku stranku koja nije zatrovana. Sami tražite, pitajte, zahtevajte. Ne čekajte da vam neko pokuca na vrata. Napravite listu važnih pitanja, tri do sedam, ne više. Sami napravite svoju listu svojih pitanja, ne čekajte da vam listu objavi Kurir. A zatim tražite nekoga ko ima prave odgovore na vaša pitanja.

Ako nađete, kada nađete, onda morate raditi još više i teže da ti ljudi koji imaju dobre odgovore na vaša pitanja, dođu na vlast i rade na sprovođenju tih rešenjima. Nemojte izbornu kampanju provesti ispred televizora, psujući, gubeći živce. Idite i kucajte na vrata ljudima, ubeđujte, objašnjavajte svoje stavove. Ako vam ne veruju, stresite prašinu s tabana, ali ako nekoga uspete da ubedite, taj će vam početi pomagati.

Mic po mic, ali prvi mic neće sam.

Kokošinjac se, korak po korak, okružuje sa svih strana lisicama.

I, onda poneka pamentija koka, to jest-petao, kaže: "Hajde da vidimo, da nema tamo u šumi koja zverka jača od lisice,, da napravimo dil sa njom, da bi liscice zaziraleod nje."
Međutim, ostale kokoške, smaknu je, zapravo pošljau lijama da joj presude.
I kažu: Najbolje ćemo biti zaštićeni ako otvorimo vrata kokošinjca, pa i mi ušetamo među lije i pretvaramo se da smo one.

Alal vam vera na zaštiti, kaže poneka koka koja baš i nema kokošije pamćenje...

Ovo nije basna.

Nego srpska stvarnost.

Svi komplimenti autoru!

Sve političke navodne opcije u ovoj zemlji su bilo formirane, bilo naknadno skrozirane i obrađene od strane "službi". A službe rade za gazdu, po definiciji, najjačeg i najplatežnijeg. Zato se gro nazovi opcija razlikuje samo iz daleka, po izgledu, manirima, retorici. Zato nema toga ko (do-duše pod različitim okolnostima i pritiscima) neće izdati i/ili prodati narod i njegove vitalne interese.

A onih 75% protivnika ulaska u NATO još niko nije obavestio da su praktično već unutra i ostaće dok ne budu dokuvani kao ona žaba.

Naslov bi mogao da glasi i bez "Trojanski" !

Ovo je jedan vrlo dobar tekst koji odlično pokazuje činjenice, dokaze, dokumente koji analiziraju odnose srpske vlasti iz različitih perioda i NATO pakta. Svaki put se iznenadim kao da mi je prvi put kad vidim da pojedini komentatori, da li zbog nemogućnosti da razumeju pročitano, da li zbog svojih stranačkih obaveza okreću debatu u besmislenom smeru, pokušavajući valjda da skinu odgovornost sa svojih lidera. Đorđević, Perfidni kao da ne znaju da se radi o odnosu vladajućih partija kroz vreme prema NATO a ne naroda. Narod je jedno, a vlast je drugo, i ko uopšte osporava da je narod protiv NATO. SNS i SRS su opozicija to je tačno, a mi sad treba da glumimo naivne sobarice da ne znamo šta će oni kao vlast da urade i kako će da trguju. Pa SNS nije dao ni saopštenje u vezi NATO-parade u Hajatu. A radikali bi kao i sa Milanom Milutinovićem prećutali pobedu za nešto materijalnije... Aferim, stranački cyber agitatori i čuvari lika svojih "LIDERA".